PRAVNICI PORUČUJU: Građani mogu da tuže državu zbog zabrane kretanja!

Beograd, 8. aprila 2020.- Policija obavlja kontrolu dozvola za kretanje. U Srbiji je na snazi zabrana kretanja od 17h do 5h. FOTO TANJUG/ TARA RADOVANOVIC/ nr

Pravnici upozoravaju da neke mere ograničenja ljudskih prava donose nenadležni organi, što nakon ukidanja vanrednog stanja, može izazvati ozbiljne pravne posledice.

Stotine ljudi koji su kažnjeni zbog kršenja zabrane kretanja u vreme policijskog časa i desetine onih koji su završili u pritvoru, a potom i pred sudom, zbog kršenja mera samoizolacije, penzioneri  mogli bi po završetku vanrednog stanja proglašenog usled epidemije korona virusa da tuže državu.

Naročito ukoliko se ispostavi da mere kojima su ograničena neka prava tokom trajanja vanrednog stanja nisu donete na način propisan ustavom i zakonima, na šta već upozoravaju advokati, ali i nevladine organizacije.

Da je i vlast svesna te mogućnosti, može se zaključiti i iz nedavne izjave premijerke Ane Brnabić, koja je rekla da se do sada pokazalo da posle vanrednih situacija mnogi ljudi tuže državu za razne stvari, na primer za izgubljenu dobit, kao i da će kad prođe vanredno stanje biti veliki broj tužbi i suđenja, te da će država morati da daje veliku sumu novca iz budžeta. Ipak, sve mere koje je donela, vlast je pravdala prioritetom očuvanja života građana.

S druge strane, za kritičare mnoge od tih mera nisu sporne same po sebi, ali način na koji se donose jeste.

Tako je Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) podneo Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti dva člana Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, kao i Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Srbije.

U ovoj nevladinoj organizaciji smatraju spornim to što je Vlada Srbije Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja Ministarstvu unutrašnjih poslova delegirala ovlašćenje za propisivanje različitih mera kojima se može ograničiti sloboda kretanja.

“Ustav ni u jednoj odredbi ne kaže da Vlada svoje ovlašćenje da propisuje mere kojima se odstupa od ljudskih prava u vreme vanrednog stanja može preneti na ministarstva.

Ustav je sa razlogom odredio da će Vlada, kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, ceniti srazmernost mera odstupanja od ljudskih prava i ne postoji ustavni osnov da ovo ovlašćenje Vlada poveri nekom drugom državnom organu”, kaže za Al Jazeeru Luka Mihajlović iz BCLJP.

Sledeći tu logiku, sporna je, prema mišljenju BCLJP, i ustavnost Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije, koju je donelo Ministarstvo unutrašnjih poslova.

“Naredba sadrži mere kojima se odstupa od ljudskih prava zajemčenih Ustavom za vreme vanrednog stanja, tačnije slobode kretanja. Ukoliko Ustav kaže da takve mere može doneti Narodna skupština, ili izuzetno Vlada, jasno je da ne postoji ustavni osnov da ministarstvo propisuje takve mere”, objašnjava Mihajlović.

Ako Ustavni sud oceni da je Naredba o ograničenju i zabrani kretanja neustavna, jer je nije doneo nadležni organ, onda bi se izgubio i osnov za prekršajno kažnjavanje, odnosno ukoliko više ne postoji zabrana kretanja za vreme policijskog časa, onda građanin ne može biti kažnjen za nepoštovanje te zabrane, navodi Mihajlović.

“U tom slučaju građani će, od trenutka objavljivanja odluke Ustavnog suda, imati šest meseci da se obrate Republičkom javnom tužiocu sa zahtevom da javni tužilac podnese zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presuda prekršajnih sudova kojima su oglašeni krivim za prekršaj iz člana 1. Uredbe o prekršaju za kršene Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije. O zahtevu odlučuje Vrhovni kasacioni sud i ukoliko on odluke prekršajnog suda ukine i vrati prekršajnom sudu na ponovno odlučivanje doći će do obustavljanja prekršajnog postupka jer više ne postoji kažnjivo ponašanje povodom kojeg se vodi prekršajni postupak”, kaže Mihajlović.

Prema njegovim rečima, ukoliko nakon okončanja vanrednog stanja građanin i nakon podnošenja žalbe protiv prvostepene prekršajne presude bude pravosnažno osuđen, on će moći da podnese ustavnu žalbu Ustavnom sudu zbog kršenja prava na pravnu sigurnost iz člana 34. Ustava Republike Srbije.

Premijerka Brnabić je rekla i da kada građani tuže državu, sudovi uglavnom presuđuju u tim situacijama protiv države. Međutim, u Beogradskom centru za ljudska prava ocenjuju da kada je reč o eventualnim tužbama za naknadu štete, ne postoji obaveza suda da dosudi štetu u svakom slučaju kršenja ustavom garantovanih prava, ali da će država svakako imati obavezu da svima koji su kažnjeni na osnovu propisa za koje se oceni da su neustavni naknadi troškove postupka.

YUCOM: Premijerka zabrinuta s razlogom
I u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM) smatraju da ne znači automatski da će ljudi čija su ljudska prava ograničena na osnovu akata koji su oglašeni neustavnim imati pravo na naknadu štete, budući da osnov za pojedina ograničenja ljudskih prava može da se nađe u drugim propisima – pre svega u samom Ustavu, Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i drugim aktima.
Ipak, ocenjuju da se predsednica Vlade osnovano brine zbog potencijalnih tužbi građana protiv države.

“To je gotovo redovna posledica proglašenja vanrednog stanja. Naročito je problematično pravo na pravično suđenje, zbog čega možemo očekivati tužbe za naknadu štete zbog neosnovanog pritvora i kršenja prava okrivljenih. Ipak o tome da li će biti osnova za zahteve za naknadu štete odlučuju sudovi u Srbiji, kao i Ustavni sud, a sasvim je moguće da će se neki od ovih slučajeva naći i pred Evropskim sudom za ljudska prava”, kaže za Al Jazeeru Milena Vasić iz YUCOM-a.

Izvor: aljazeera.balkans

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *