„LJUDI OSTAJU BEZ LEKOVA“ Srbi zarobljeni na aerodromima, spavaju na terminalu

Usled pandemije korona virusa i zatvaranja granica, brojni srpski državljani ostali su na aerodromima. Ne mogu da ostanu u zemljama gde su trenutno, pa sada čekaju pomoć Srbije. A nekima je ta pomoć hitno potrebna, jer ostaju bez lekova i hrane.

Kako je za „Blic“ rekao Miloš Stanković, koji je zajedno sa još 42 državljana Srbije zaglavljen u Dohi u Kataru, oni već dva-tri dana praktično žive na aerodromu, gde spavaju na klupama.

– Mi kad smo došli na aerodrom u Dohu pre dve noći, zatekli smo ovde već dvadesetak ljudi. Spavamo na terminalu, na klupama spavamo. Meni će ovo večeras biti treća noć – rekao je.

Prema njegovim rečima, u susret im je izašao „Katar ervejz“, koji im je obezbedio hranu, piće i ćebad. Međutim, oni za sada nemaju nikakve informacije o tome kada će moći da se vrate u Srbiju.

– Ne dobijamo informacije. Osim od Ambasade, koja je pre tri dana rekla da ćemo dobiti avion i da se čeka dozvola od Srbije da bi taj avion sleteo. Imamo dve grupe koje iz Tajlanda dolaze i još određen broj ljudi iz Australije. Takođe, tu su i ljudi koji rade u Kataru. Oni bi svi trebalo da večeras stignu ovde, pa da možda sutra poletimo. Imali smo informaciju da će sutra biti let, ali smo saznali da je to ipak greška. Apelujemo na nadležne organe u Srbiji da daju potrebnu dozvolu kako bismo se što pre vratili kući. Samo to nas sprečava da se vratimo nazad – ispričao je Stanković.

Ono što je najveći problem jeste to što se na aerodromu nalaze i hronični bolesnici koji moraju da uzimaju lekove.

– Ima bolesnih ovde. Jedan moj prijatelj je astmatičar, a drugi dijabetičar. Oni su u veoma ozbiljnoj situaciji, jer imaju pumpice i insulina za još dva-tri dana – kaže on.

Prema njegovim rečima, od vlade još čekaju odgovor, a rečeno im je samo ono što je saopšteno na pres konferenciji.

– Poručuju nam da se približimo Evropi, a to nije moguće. Ne možemo nigde da letimo, jer nigde nismo u tranzitu, jer nam je krajnja destinacija Srbija, a Srbija je zatvorila granice – zaključio je on.

Situacija na aerodromu u Bangkoku je još dramatičnija. Tamo, kako nam je ispričao Petar Melentijević, više od stotinu srpskih državljana čeka da se vrati u Srbiju.

– Aerodrom u Bangkoku je pun, situacija je haotična, protok ljudi je veliki. Iz ambasade smo dobijali kratke odgovore, utisak je da se radi na našem slučaju, ali da je pomak mali, Crveni krst se zainteresovao i radi na našem slučaju – kaže i dodaje da i oni najviše brinu zbog zdravlja pojedinih ljudi kojima je hitno potrebna medicinska pomoć, poput ljudi sa epilepsijom.

– Izloženi smo stalnom pritisku, vrlo smo umorni, iscrpljeni. Zdravstveno stanje našeg drugara Alekse koji ima epilepsiju je stabilno, ali se brinemo kako ovaj pritisak može uticati na njega. Uspeli smo nakon ozbiljnog truda da dođemo do lekova, koji su bili dosta skupi. Mnogo naših ljudi je ovde, ima nas preko sto, ali nismo svi na jednom mestu. Radimo na tome da se skupimo kako bismo lakše komunicirali. Ovako, u stalnim smo razgovorima koji se praktično sve vreme odvijaju, a novih i korisnih informacija nema. Znamo i za jednu porodicu s malim deteom kojima takođe treba pomoć – rekao je on.

Izvor: blic

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *