Kriza udvostručila cenu zaduživanja Srbije

Ono na šta su stručnjaci upozoravali, a i što se moglo očekivati usred globalne krize, da će zaduživanje na međunarodnom tržištu poskupeti se i obistinilo.

Juče je Republika Srbija u Londonu emitovala sedmogodišnje evroobveznice u vrednosti dve milijarde evra sa godišnjom kamatnom stopom (kuponom) od 3,125 odsto i stopom prinosa od 3,375 odsto.

Pre nešto više od  šest meseci, 5. novembra 2019. godine, država je reotvorila emisiju desetogodišnjih evroobveznica u vrednosti od 550 miliona evra i dobila je kamatnu stopu od samo 1,5 odsto i prinos od samo 1,25 odsto.

Tokom marta i aprila prinos na ove obveznice na sekundarnom tržištu je porastao na 2,7 odsto.

Prethodne sedmogodišnje evroobveznice emitovane sredinom 2018. godine otišle su po kamatnoj stopi od 2,5 odsto. Na ovom primeru se može videti koliko košta kriza.

Novac na međunarodnom tržištu, iako i američki FED i Evropska centralna banka nemilosrdno upumpavaju novac je za zemlje kao što je Srbija dvostruko skuplji nego pre izbijanja pandemije.

Kako je navedeno u saopštenju Narodne banke Srbije na početku aukcije investitori su tražili pola procenta više, ali tražnja koja je dostigla čak sedam milijardi evra oborila prinos na postignutih 3,375 odsto.

„Srbija je i jedina zemlja u Evropi koja je za vreme pandemije virusa Kovid-19 izašla na međunarodno tržište kapitala, a da pritom nema pomoć Evropske centralne banke u plasiranju hartija od vrednosti“, navode u NBS.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, ističe da se načelno ovo može nazvati dobrim rezultatom u kontekstu krize i činjenice da će sve zemlje, a posebno one van EU, zaduživati skuplje nego ranije.

„Kamatna stopa je viša nego prilikom prošlogodišnje emisije evroobveznica, ali to je bilo neizbežno i za Srbiju i za ostale zemlje“, napominje Altiparmakov.

U prvobitnom budžetu za 2020. godinu planirano je zaduživanje za oko pet milijardi evra računajući finansiranje deficita i refinansiranje zajmova koji dospevaju ove godine. U nedavno usvojenom rebalansu budžeta država je pomerila limit za zaduživanje na 7,5 milijardi evra za ovu godinu.

Plan Ministarstva finansija je da se više od polovine pribavi zaduživanjem na domaćem tržištu – 3,8 milijardi evra, na međunarodnom tržištu emisijom evroobveznica do tri milijarde evra, dok se oko 650 miliona evra, bar prema budžetu, namerava namaći zajmovima kod institucionalnih kreditora, Svetske banke, Razvojne banke Saveta Evrope, Azijske infrastrukturne banke…

Altiparmakov ističe da će najveći deo nedostajućeg novca država morati da pribavi na tržištu.

„Usled nedovoljnih informacija u široj javnosti došlo je do spekulacija u vezi eventualnog zajma MMF-a i sredstava Evropske unije koja je izdvojila oko tri milijarde evra za Zapadni Balkan. Standardni krediti MMF-a se odnose na zajmove rezervama centralne banke i nisu uporedivi sa finansiranjem koje ide u budžet.

Sredstva EU su namenjena budžetu, ali se u odluci Evopske komisije eksplicitno navodi da su namenjena zemljama sa platnobilansnim problemima, a Srbija to nije. Osim toga, tih 700 miliona evra je tek 10 odsto nedostajućih sredstava za koje Srbija mora da se zaduži ove godine“, napominje Altiparmakov.

Od početka marta do sada država je već emitovala obveznice za više od tri milijarde evra. Na domaćem tržištu je prodato 207,4 milijardi dinara (oko 1,2 milijarde evra) vrednih obveznica dospeća od jedne do 12 godina. Uz to je emitovano u tri aukcije i 90 miliona evra dospeća od dve, pet i 12 godina.

Milojko Arsić upozorava da bi preveliko zaduživanje na domaćem tržištu moglo da dovede do tzv. efekta istiskivanja u kome se banke okreću finansiranju države na uštrb kreditiranja privrede.

On takođe smatra da bi možda bilo bolje da je država prvo potražila jeftinija sredstva međunarodnih finansijskih institucija, a onda kasnije na tržištu se zadužila za ostatak.

„Možda je plan da prvo probaju na tržištu, a zatim da uzmu novac od MMF-a ili EU posle izbora pošto bi uz njihove zajmove išlo i uslovljavanje u pogledu politika. MMF u principu daje zajmove za devizne rezerve, ali u vanrednim situacijama i za budžet, kao što je to bilo 2009. godine.

U svakom slučaju evroobveznice su bolje nego da se sve nabavilo na domaćem tržištu zbog mogućeg istiskivanja privatnog sektora“, napominje Arsić dodajući da je u svakom slučaju neophodno zaduživanje na tržištu zbog velikog deficita ove godine i dospeća ranijih kredita i da je novac državi potreban odmah do jula budući da će najveće izdatke imati u naredna tri meseca kada će i prihodi biti najmanji.

Zaista na globalnom međunarodnom tržištu je poslednjih mesec dana veoma malo zemalja koje su se odlučile za emisiju obveznica i iz njihovih uslova zaduživanja se vidi koliko je važno biti član EU, a još važnije član evrozone.

Recimo članica EU Mađarska se 25. aprila zadužila za dve milijarde evra, isto kao Srbija. Šestogodišnje evroobveznice će ih koštati 1,125 odsto godišnje, a dvanaestogodišnje 1,625 odsto, dvostruko jeftinije nego nas. Litvanija se takođe zadužila ovih dana i to takođe za dve milijarde evra.

Desetogodišnje obveznice će je koštati 0,75 odsto, a petogodišnje 0,25 odsto godišnje. Litvanija je članica evrozone i može računati na otkup obveznica od strane Evropske centralne banke.

Osim toga Mađarska ima investicioni rejting BBB, a Litvanija još bolji A+. Krajem aprila se zadužio i Izrael i za celih pet milijardi dolara na neverovatnih 40 godina.

Godišnja kamatna stopa je 3,8 odsto. S druge strane, kada se loša ekonomija zadužuje to izgleda kao u slučaju Ukrajine. Oni su emitovali tromesečne obveznice na domaćem tržištu u grivnama. Za kratkoročni dug od oko 344 miliona evra Ukrajinci će platiti kamatnu stopu od 11,26 odsto na godišnjem nivou.

Arsić ističe da su ove kamatne stope postignute na tržištu posledica rasta rizika zbog krize s jedne strane i monetarne ekspanzije američkog FED-a i ECB, s druge strane.

„Kamatna stopa koju smo mi dobili nije iznenađenje za zemlju kao što je naša. A koliko znači članstvo u EU pokazuje Mađarska koja ima veći javni dug, veći fiskalni deficit, nije baš ni omiljena u Uniji, ali se zadužuje jeftinije“, napominje Arsić.

Čist račun i jasna razlika

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković juče je izjavila da su „navodi da se Srbija zadužila po višoj ceni nego što bi to bio slučaj kod međunarodnih finansijskih institucija netačni i zasnovani na nepotpunim i nestručno protumačenim podacima“.

„Sredstva Međunarodnog monetarnog fonda ponuđena kroz RFI (Rapid Financing Instrument) podrazumevaju da država koja ih koristi ima problema u finansiranju platnog bilansa. Srbija ne spada među takve države.

Takođe, povlačenje ovih sredstava nije tako povoljno, osim za relativno manje iznose i u kraćem roku nego što je Srbija uspela da pribavi emisijom evroobveznica.

Takođe, uzimanje ovih sredstava podrazumevalo bi za Srbiju de facto ulazak u novi trogodišnji stend-baj aranžman sa ovom finansijskom institucijom, odnosno bilo bi jednako tom aranžmanu, iako Srbija nema potrebe za tom vrstom aranžmana“, rekla je Tabaković.

Kako je dodala, kad bi se poredili uslovi za dobijanje dve milijarde evra, stope u RFI aranžmanu MMF-a bi iznosile između 3 i 4 odsto uz sve druge dodatne zahteve i ograničenja koje bi aranžman sa MMF-om podrazumevao, i to na kraći rok do pet godina.

Izvor: Danas

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *