Fridom haus: SRBIJA VIŠE NIJE demokratska država, vlada je u „tranziciji“ ka autokratiji


Srbija i Crna Gora, prvi put od 2003, nisu demokratske države, zaključak je izveštaja „Zemlje u tranziciji“ nevladine organizacije Fridom haus, dokumenta u kojem je istražen i opisan način upravljanja u 29 država bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope.

Srbija i Crna Gora su u izveštaju za 2020. godinu svrstane u kategoriju vlada u tranziciji ili hibridnih režima – u kojima je vlast zasnovana u autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.

Takva vlast, u jednoj državi, istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore.

U Srbiji, negativne pokazatelje u demokratskim reformama i metodama vladavine, kako je navedeno u izveštaju, Fridom haus uzastopno beleži tokom poslednjih pet godina.

Crna Gora je grupu demokratskih država napustila posle jedne decenije koju je, kao i Srbija, provela među polukonsolidovanim demokratijama.

„Albanija, Srbija i Crna Gora zabeležile su najveći pad – imajući u vidu sve zemlje Balkana. Srbija i Crna Gora nazadovale su u borbi protiv korupcije.

Izostaje efikasna akcija kao odgovor na slučajeve povezane sa korupcijom na visokim nivoima, a postoje i slučajevi raspuštanja institucija i ustručavanje od delovanja kojim bi se te države adekvatno suprotstavile korupciji“, rekao je za Glas Amerike Majkl Smelcer, istraživač nevladine organizacije Fridom haus sa sedištem u Vašingtonu.

U izveštaju Fridom hausa obrazloženo je, između ostalog, da je od dolaska na vlast 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) sistematski ograničavala mogućnosti opozicije da bude uključena u upravljanje državom.

„Od 2016. do 2018. godine na dnevni red za glasanje u Skupštini uvršćuju se isključivo predlozi poslanika koji su prijateljski orijentisani prema vlasti. Da bi ograničila nadzor nad sopstvenim predlozima, SNS isključuje opoziciju iz parlamentarnih odbora i predloge preplavljuje nepotrebnim amadmanima.

Takođe, u 2019. probrana su svega dva predloga, van redova skupštinske vladajuće većine, koji su izglasani. Da bi ograničila nadzor nad sopstvenim predlozima, SNS isključuje opoziciju iz parlamentarnih odbora i predloge preplavljuje nepotrebnim amadmanima, koji bivaju uključeni u vreme odobreno za parlamentarnu debatu”, navedeno je u delu izveštaja Fridom hausa „Zemlje u tranziciji“ posvećenom Srbiji.

Ukazano je i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku – procesa koji bi, podvlači Fridom haus, trebalo da bude primenjen isključivo u vanrednim situacijama. Ta organizacija upozorava da je tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno po hitnom postupku.

„Sporna legitimnost većine vladajuće stranke dodatno obeshrabruje poslanike opozicije. Parlamentarni izbori 2016. godine pokazali su da SNS koristi prednost koju ima kao vladajuća stranka ne iskazujući jasne razlike između državnih i partijskih aktivnosti.

Vrši pritisak na birače, posebno one koji su zaposleni u javnom sektoru, privlačeći birače koristeći društvene inicijative, prema zaključcima posmatrača Saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)“, navedeno je u izveštaju Fridom hausa.

Smelcer, stručnjak Fridom Hausa, ukazuje da se mnogi lideri Centralne i Istočne Evrope više ne pretvaraju da mare o demokratiji i vladavini prava.

„Zaključci do kojih smo došli su krajnje obeshrabrujući. Utvrdili smo da se lideri i političari u tom području više ne kriju iza demokratskih fasada. Njihove maske su pale i oni se više ne prikrivaju iza poštovanja nominalnih vrednosti i otvoreno napadaju demokratske institucije“, podvlači Smelcer.

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *