Danica: ĆERKA PRVOG PREMIJERA SRBIJE sama se probijala kroz život i postala JEDNA OD NAJUSPEŠNIJIH SRPKINJA U EVROPI

Ime Danice Kićevac dobro je poznato u evropskoj farmaceutskoj industriji: ova neverovatna žena izvršni je direktor prodaje za Evropu u jednoj od deset najvećih svetskih kompanija u oblasti kliničkih ispitivanja lekova.

Najzanimljivije u svemu tome jeste činjenica da Danica nije ni farmaceut, ni lekar, ni mikrobiolog, ni hemičar, što bi laik mogao očekivati od nekog ko zauzima visoku poziciju u takvoj firmi. Ova pedesetšestogodišnja Novosađanka je, verovali ili ne, profesorka književnosti!

Svoje snove o pisanju poezije i novinarstvu Danica Kićevac ostavila je po strani, da bi posle godina i godina napornog rada, sticajem okolnosti, dospela u branšu u kojoj je napravila sjajnu karijeru.

Osim predanim radom, upornošću i neprekidnim usavršavanjem, istakla se izvanrednim menadžerskim i pregovaračkim sposobnostima, što su ključne reference za posao kojim se bavi punih šesnaest godina.

NEUMOLJIVI TATA DRAGUTIN ZELENOVIĆ

Danica Kićevac je sve postigla sama, bez veza i protekcije, iako je, kako se to kod nas kaže, imala “dobru zaleđinu”. To bi pomislio svako ko ne poznaje njenog oca, akademika dr Dragutina Zelenovića, dugogodišnjeg profesora na Fakultetu tehničkih nauka i rektora Univerziteta u Novom Sadu.

– Tata je šesto dete solunskog borca koji se posle Velikog rata doselio Sirig kao kolonista. Porodica je desetkovana u Drugom svetskom ratu, posle kojeg je njegova majka ostala sama sa tri sina. Živeli su skromno, moj otac se isključivo znanjem i radom izborio za sve što je postigao u životu. Iako sam mu jedino dete, daleko od toga da sam bila princeza. Od malih nogu učio me je da se uspeh postiže samo velikim trudom i zato nije dolazilo u obzir da me protežira na bilo koji način. Sa šesnaest godina postala sam honorarac na radiju, preko raspusta sam prala šoferšajbne na benzinskoj pumpi, brisala stakla na izlozima i kuvala kafe – priča Danica koja je kao student pisala pesme i spremala se da jednog dana postane ozbiljan novinar.

U SE I U SVOJE KLJUSE

Otac Dragutin nije joj branio da sledi svoj put, ali nije smatrao da treba da joj pomogne. Na radiju je bila slabo plaćena, bez šanse da dobije stalan posao, pa je, čim je apsolvirala (s prosekom 9,5), odlučila da se sama pobrine za svoju finansijsku nezavisnost.

U to vreme, njen otac je, nakon članstva u Predsedništvu SFRJ, gde je bio predstavnik Vojvodine, na Miloševićev predlog postao prvi premijer Srbije. Kada je shvatio da nema šanse da se usvoji njegov plan za oživljavanje srpske privrede koji je podrazumevao izgradnju puteva i pruga, posle nepunih godinu dana dao je ostavku. Tada joj je rekao “To što si moja kćerka, ovde će ti ubuduće biti veliki minus”.

Danica se, zahvaljujući tome što tečno govori engleski, zaposlila u beogradskom predstavništvu jedne velike farmakološke kompanije, gde se dobro snašla, ali njen angažman nije bio dugog veka…

– Početkom devedesetih većina stranih firmi napustila je Jugoslaviju, pa tako i ona u kojoj sam radila. Ostala sam bez posla i bilo mi je jasno da moram da odem napolje – seća se Danica teških odluka i dilema.

Spakovala je kofere i sa suprugom Milanom i jednogodišnjim sinom Aleksandrom preselila se u Budimpeštu.

TRI PUTA OD NULE

Prvi posao dobila je u američkom lancu robnih kuća Federated Department Stores, koji je organizovao proizvodnju tekstila i kristala u zemljama centralne i istočne Evrope i prodavao tu robu SAD. Posao je stao kad je Evropa prestala da bude konkurentna u odnosu na Kinu i Daleki istok.

– Dva puta sam počinjala ispočetka i napredovala do menadžera, ali sam ponovo morala da krenem od nule. Treći put. Sasvim slučajno, upoznala sam našu zemljakinju, vlasnicu male kompanije za klinička ispitivanja lekova, koja me je pozvala da radim kod nje. “Ali, ja o tome nemam pojma”, rekla sam joj, na šta mi je odgovorila da ću naučiti i da veruje u mene – seća se gospođa Kićevac svog prvog posla u struci koja je za nju bila pravo “špansko selo”.

Počela je kao administrativac, ali je za relativno kratko vreme savladala znanja i veštine koji su je učinili jednim od najtraženijih menadžera u branši. Podrazumeva se da se konstantno usavršavala i da je prošla sve edukacije i kurseve koji postoje u toj oblasti. U međuvremenu, mala firma prodata je velikom američkom koncernu u kojem je Danica postala nezamenljivi deo tima.

MAJSTOR SVOG POSLA

Šta to, konkretno, znači, postaje jasno kada se se zna da je kompanija za koju je radila direktno učestvovala u razvoju leka koji predstavlja pravu malu revoluciju u farmaceutskoj industriji.

Na putovanje koje je vrlo neizvesno, jer se nikada sa sigurnošću ne može tvrditi da će lek biti odobren, kreće se bukvalno od molekula.

– Moj posao je da pratim kakva se laboratorijska istraživanja sprovode u svetu i da procenjujem perspektivu eventualnog ulaganja u lek za određenu indikaciju.

Sledi kontakt sa potencijalnim sponzorom, farmaceutskom ili biotehnološkom kompanijom koja je zainteresovana za finansiranje kliničke studije.

Moj posao je da sastavim ponudu i da je, zajedno s timom naučnika, farmaceuta, lekara i drugih eksperata, kompetentno i uverljivo obrazložim farmakološkoj kući, s ciljem da naša kompanija dobije projekat. Istovremeno, moje kolege stupaju u kontakt s bolnicama u kojima bi se sprovodilo kliničko ispitivanje.

Naravno, mi nismo jedina kompanija koja se bavi takvom delatnošću, u igri je mnogo firmi, a na sponzoru je da posle odbrane ponude, za koju se, inače, danima pripremamo, odabere ono što mu najviše odgovara – objašnjava Danica, dodajući da ugovor sa sponzorom označava novu etapu koja uključuje višegodišnji angažman:

– Gde god da se izvodi studija, neophodno je pribaviti dozvolu agencije za lekove te zemlje, kojoj se dostavlja kompletan izveštaj o medikamentu koji se ispituje.

Potom zaseda etički komitet koji procenjuje da li je ispravno ispitivati lek na određenim pacijentima. Kada se dobiju sve te dozvole, sklapa se ugovor sa bolnicama koji uključuje način sprovođenja studije i praćenje rezultata koje kontrolišu monitori iz našeg tima.

IZA USPEŠNE ŽENE STOJI NAJBOLJI MUŽ

Od početka kliničkih studija do odobravanja leka obično prođe desetak i više godina.

– Dešava se da posle svega Američka agencija za hranu i lekove ne odobri upotrebu medikamenta i da sva istraživanja padnu u vodu. “Trud uzalud” je sastavni deo posla i s tim se moramo pomiriti – konstatuje naša sagovornica ističući da joj je najveća podrška na putu do uspeha bio muž Milan koji je bez reči ostavio posao producenta u Beogradu i uputio se sa svojom ženom u neizvesnost. Dok je Danica gradila karijeru, on je podizao sina Aleksandra, kuvao mu, hranio ga, kupao, igrao se s njim…

– Zajednički smo procenili da je to najracionalnije rešenje dok Saša ne krene u vrtić, a Milan je, to moram da naglasim, stoički podneo sve izazove. Ni najmanje mu nije smetalo što je podela posla bila takva, nikada me nije nazvao na radno mesto da kaže da ne zna šta da čini jer je dete nemirno ili ima temperaturu. Odavno se vratio svom producentskom poslu i on, kao i ja, voli to što radi, ali nikada mi ni slovom nije prebacio to što je morao, srećom privremeno, da ga napusti.

PONOSNI OTAC

A tata… Dragutin Zelenović, koji je radio do svoje osamdeset četvrte (sada mu je devedeset dve) veoma je ponosan na svoju jedinicu, tim pre što je usvojila mnoštvo njegovih životnih pravila. Još je ponosniji jer je Danica, uprkos ogromnim obavezama, pre tri godine položila diplomski ispit, jedino što joj je još preostalo da završi studije srpske književnosti.

DANICA JE PLATILA DANAK

Stres kojem je gospođa Kićevac kontinuirano izložena ipak je uzeo svoj danak. Pre petnaestak godina dobila je hipertireozu koja se nakon dve godine terapije potpuno povukla, ali veliki šok koji je doživela zbog smrti majke Jelene ponovo je ubrzao rad štitne žlezde.

Ovoga puta radilo se o mnogo težem obliku, dijagnostikovanom kao Bazedovljeva bolest – autoimuni poremećaj gde antitela napadaju ne samo štitnu žlezdu već i tkivo iza očiju, što dovodi do ispupčenja očnih jabučica. Danica je prošle godine dva puta morala pod nož: najpre joj je odstranjena štitnjača, potom je saniran problem s očima koji je uzrokovao dvostruku sliku.

– Svesna sam toga da je uzrok mojih zdravstvenih problema pre svega to što sam potpuno zanemarila sebe. Sada pokušavam da popravim stvari koliko god je to moguće, više se odmaram i opuštam, ponovo sam počela da pišem. Postoji još nešto čemu bih volela da se posvetim.

Pošto sam o svojoj bolesti malo znala i nisam imala gde da potražim informacije, odlučila sam da pomažem ljudima koji su se našli u sličnoj situaciji. Nameravam da pokrenem stranicu na Fejsbuku, na kojoj će se oni koji imaju problema sa štitnjačom informisati o svojoj bolesti i njenim posledicama, uz uputstva kako da dođu do najboljih specijalista za određene tegobe – otkrila nam je za kraj Danica Kićevac.

Autor: Angelina Čakširan

Izvor: ženablic

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *