Za 6 GODINA u ratu škaljarskog i kavačkog klana ubijeno 46 LJUDI, prva žrtva pala posle 100 DANA

 Slobodan Kašćelan

U ratu nekadašnjih saradnika, sada zavađenih kavačkog i škaljarskog klana, u proteklih pet godina ubijeno je 46 osoba, među kojima je bilo i slučajnih žrtvi, a ni vođe kriminalnih grupa ni bezbednosne službe nisu slutile da će taj obračun rezultirati tolikim brojem mrtvih.

„Ja sam vas napravio, ja ću i da vas uništim“, ovu poruku uputio je Slobodan Kašćelan, koji slovi za vođu kavačkog klana, pre skoro pet i po godina svojim mladim saradnicima, nakon što je u Valensiji, u novembru 2014. godine nestalo više od 200 kilograma kokaina.

Te njegove reči se, čini se, obistinjuju jer ubrzo nakon što se kriminalna grupa pocepala, Kašćelan se izdvojio, a pridružili su mu se Radoje Zvicer i Igor Božović, dok je podmladak na čelu sa braćom Vukotić, Igorom i Jovanom, i Igorom Dedovićem ostao u do tada jedinstvenim „škaljarcima“.

Ni 100 dana nije prošlo od nestanka droge, a pala je prva žrtva, i to ne u Kotoru, već u Beogradu. Ubijen je Goran Radoman, iz čijeg stana u španskoj luci je i nestala droga.

Usledile su likvidacije širom Crne Gore, Srbije, koje su se kasnije proširile i na Evropu, pa su egzekutori stigli do poluostrva Atika, Pirineja, kao i holandskih luka.

Zadatak je bio zadati što jači udarac neprijatelju, što potvrđuje i to da je među poslednjim ubijenima Igor Dedović, jedan od vođa „škaljaraca“, koji je pre nepuna dva meseca likvidiran u atinskom restoranu. I Kašćelan je bio na meti egzekutora, ranjen je u Novom Sadu, sada već daleke 2016. godine, dok su se žrtve još mogle nabrojati na prste dve ruke.

U međuvremenu, i jednom i drugom klanu pridružile su se druge kriminalne grupe, ne samo iz crnogorskih gradova, već i iz Srbije.

– Taj rat više i nema veze sa nestankom droge, prerastao je u borbu do istrebljenja. Cilj je eliminacija svih ljudi za koje vođe klanova smatraju da su bliski njihovim suparnicima. To više nije klasična borba za tržište narkotika, već osveta, gde su žrtve članovi familije, prijatelji, pripadnici kriminalnih grupa koji su saveznici rivalskog klana. U stilu „prijatelj mog neprijatelja je moj neprijatelj“ – kaže sagovornik „Blica“ blizak bezbednosnim službama.

Bezobzirnost ovog rata potvrđuje i to da egzekutori nisu birali ni vreme ni mesto da ubiju žrtvu, pa su upadali u kafiće i osim mete ubijali i goste koji su se spletom okolnosti zadesili tu, kao što je bio slučaj sa Draganom Zečevićem, penzionisanim doktorom iz Niša. Vođu „škaljaraca“ egzekutori su ubili pred ženom i decom, dok je Kotoranin Marko Vuković likvidiran u blizini osnovne škole dok je čekao da se završi nastava potomcima.

Likvidatori su najčešće pucali, ali je za skoro svaku četvrtu egzekuciju korišćen eksploziv – žrtvu su dizali u vazduh. A kako se vreme menjalo, menjali su se i egzekutori – postali su „sofisticiraniji“ pa su tako nameravali da Jovana Vukotića, jednog od vođa „škaljaraca“, otruju u ekstradicionom pritvoru u Beogradu.

Naklonost različitim stranama

Nikšićke porodice Radulović i Vilotijević, čiji članovi su ubijeni u višedecenijskom ratu među ovim familijama, i u kotorskom sukobu priklonili su se različitim stranama. Radulovići su bliski sa Vukotićima, dok su Vilotijevići u dobrim odnosima sa Roganovićima a time i sa „kavčanima“.

Roganovići

U ratu klanova najveće gubitke je, verovatno, pretrpela novljanska porodica Roganović, bliska „kavčanima“. Trojica njenih članova, Vladimir, njegov stric Niko i brat od strica Šćepan, ubijeni su, dok je drugi brat Duško ostao bez nogu u eksploziji automobila.

Bez poternice

Likvidacijom Igora Dedovića zadat je jak udarac „škaljarcima“ i on je „najvažnija“ osoba koju je ovaj klan izgubio. Jovan i Igor Vukotić bili su uzdrmani i ubistvom oca Veselina. Poljuljanosti, ali ne i uništenju, doprinosi i to što je Jovan Vukotić u pritvoru u Spužu zbog sumnje da je pokušao da ubije dvojicu „kavčana“, a njegov brat u bekstvu. S druge strane, Kašćelan je na slobodi u Crnoj Gori, nakon što je platio kauciju. Igor Božović je u bekstvu, a nije poznato ni gde je Zvicer, trenutno bez krivične prijave, a time i raspisane potrage ili poternice.

Hronologija ubistava

2015.

  • Goran Radoman
  • Saša Marković (slučajna žrtva)
  • Ivan Lopičić
  • Goran Đuričković
  • Božidar Cicmil

2016.

  • Radovan Matović Rakela
  • Srđan Vlahović
  • Goran Biskupović
  • Miloš Bošnjak (slučajna žrta)
  • Dalibor Đurić
  • Radomir Đuričković
  • Đorđe Boreta
  • Dragan Zečević (slučajna žrtva)

2017.

  • Miroslav Ćetković
  • Predrag Ilinčić
  • Đorđe Sekulović
  • Niko Roganović
  • Ivan Nedović (slučajna žrtva)
  • Goran Lenc
  • Milan Peković
  • Boško Božović
  • Pero Damjanović

2018.

  • Davorin Baltić
  • Dražen Čađenović
  • Miloš Šaković
  • Radivoje Jovanović (slučajna žrtva)
  • Predrag Pejović
  • Miodrag – Migi Kruščić
  • Siniša Milić
  • Veselin Kalezić
  • Drago Božović
  • Vladimir Popović – Vlada Pop
  • Vladimir Roganović

2019.

  • Nikola Ćupić 
  • Veselin Vukotić
  • Milo Ilić
  • Darko Mijović
  • Nikola Jovanović
  • Bogdan Milić
  • Zijad Nurković

2020.

  • Marko Vuković
  • Stevan Stamatović
  • Igor Dedović
  • Šćepan Roganović
  • Andrija Gazivoda
  • Pero Muhadinović

Izvor: Blic

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *